What goes up must come down
Zora je rasterala mrak, a po krovovima još spavaju mačke.
Noćas su se čuli jecaji u kući pored moje.
Kako sam kasnije saznao, neka žena je prerezala vene.
Sveži vetar leluja visoke vrhove borova,
dok oblaci raznih oblika krstare lagano gore u visini
povremeno zaklanjajući sunce.
Noćas su se osim pomenutih jecaja čula i pevanja zrikavaca,
dok sam ja pisao pesme na mokroj travi uz flašu vina,
a zvezde na nebu lagano gasnule na vetru.
Dok je svitala zora, zajedno sa njima ugasile su se i oči one žene.
Mačka na mojoj terasi cvili, jer je usamljena.
I ja počinjem da cvilim sa njom.
Ipak ubrzo shvatam da cvilenje ništa ne pomaže.
Ne pomaže ni posmatranje oblaka različitih oblika,
ni vrhova stabala.
Mačka i ja samo tugujemo kao da noć još traje i da vina još ima.
Negde u daljini po brdu penje se starac.
Iako nas godine dele, mislim da nismo toliko različiti.
Obojica dišemo na isti način i obojica smo sami
u zaslepljujućem bleštavilu jutra.
Ovog jutra osećam kao da život klizi povrh vode.
Tiho i neprimetno.
Pitam se da li je i onoj ženi život tako klizio.
Jednostavno nema glasa koji bi prekinuo tišinu u svitanje
i razbio moj osećaj usamljenosti i izolovanosti.
Drhtim osećajući jutro koje od topline topi zvezde posve nevino
kao da svi na ovom svetu još uvek spavaju.
Nadam se samo da ću i sutra biti živ i iznenaditi u svitanje zvezde.
Noćas su se čuli jecaji u kući pored moje.
Kako sam kasnije saznao, neka žena je prerezala vene.
Sveži vetar leluja visoke vrhove borova,
dok oblaci raznih oblika krstare lagano gore u visini
povremeno zaklanjajući sunce.
Noćas su se osim pomenutih jecaja čula i pevanja zrikavaca,
dok sam ja pisao pesme na mokroj travi uz flašu vina,
a zvezde na nebu lagano gasnule na vetru.
Dok je svitala zora, zajedno sa njima ugasile su se i oči one žene.
Mačka na mojoj terasi cvili, jer je usamljena.
I ja počinjem da cvilim sa njom.
Ipak ubrzo shvatam da cvilenje ništa ne pomaže.
Ne pomaže ni posmatranje oblaka različitih oblika,
ni vrhova stabala.
Mačka i ja samo tugujemo kao da noć još traje i da vina još ima.
Negde u daljini po brdu penje se starac.
Iako nas godine dele, mislim da nismo toliko različiti.
Obojica dišemo na isti način i obojica smo sami
u zaslepljujućem bleštavilu jutra.
Ovog jutra osećam kao da život klizi povrh vode.
Tiho i neprimetno.
Pitam se da li je i onoj ženi život tako klizio.
Jednostavno nema glasa koji bi prekinuo tišinu u svitanje
i razbio moj osećaj usamljenosti i izolovanosti.
Drhtim osećajući jutro koje od topline topi zvezde posve nevino
kao da svi na ovom svetu još uvek spavaju.
Nadam se samo da ću i sutra biti živ i iznenaditi u svitanje zvezde.
Коментари
Постави коментар