I
Na dan svoje smrti, ustao sam tačno u 5:22 kako bi dočekao izlazak sunca. Sanjao sam da mi iz ruku izmiče nešto i to sve dok me poprskuje mlaka kišica, ali nisam bio siguran šta tačno. Iako mi je to nešto klizalo iz ruku, bio sam srećan, ali kada sam se probudio, obuzelo me je osećanje da sam sav pokriven psećim izmetom. Uvek sam sanjao kišu, sećam se sada, nepoznati broj dana, meseci, godina kasnije, dok se prisećam pojedinosti tog zlosrećnog dana. Iako sam često imao običaj da u sanovniku pogledam značenje snova, nikada nisam pronašao nikakavo zlo značenje u tim snovima o kiši koje sam sanjao u danima koji su prethodili mojoj smrti. Spavao sam kratko, ali dobro, ne skidajući odeću, a kada sam se probudio imao sam osećaj da mi je stotinu igala zabodeno u teme, a na nepcima mi se zadržao kiselkasti talog, što sam pripisao mamurluku od vina koje sam ispijao do kasnih sati. Kada sam izašao iz stana, bio sam iskasapljen poput krmka i iako i dalje ...