Proba

Tačno u dva posle ponoći, iz stana pored mog, dakle broj 15. začuli se žučna svađa. Prenuo sam se iz sna, pažljivo otvorio oči i počeo da žmirkam. Ponovo sam mogao da ih čujem. Pa, to je pravi bezobrazluk, govori moja devojka koju je svađa takođe probudila, a u tom trenutku vrištanje postaje još glasnije. Sada ću da odem i najebem im se keve! Dok se podizala, kolenom je zakačila čašu sa vodom i ona uz tresak pade i razbi se u hiljade delića. Buka u stanu iznad njenog primorava devojku da bojažljivo uputi pogled ka plafonu. Devojka još uvek nije zaspala, ovo joj je prvo veče u novom stanu. Leži u krevetu i čita. Sanja da će je oženiti princ iz udaljene, nepostojeće zemlje. Dok čita ona primećuje svaki šum, svaki povišen ton, svaki tresak, koji je iznova i iznova podsećaju da se u stvarnosti nalazi u iznajmljenoj garsonjeri. Devojka pilji u plafon kao da prodornim pogledom i beskrajnom koncentracijom može da učini da svađa iz stana iznad njenog prestane. Onda joj se učini da na tavanici ...

-Gospođa Stojanović. -Jeste, gospođa Stojanović. -Nije moguće? -Kad vam kažem. -Gospođa Stojanović, ona stara gospođa koja nosi čipkane prsluke, bogomoljka, svetica, uvažena gospođa Stojanović, za čije bi se lažne kovrdže reklo da su joj zalepljene za lobanju? -Ona glavom. -Ama, šta vam je, jeste li ludi? -Kunem vam se. -Ispričajte mi onda potanko! -Evo dok je bio živ gospodin Stojanović, nekadašnji pekar, gospođa Stojanović je, kako vele, činila razne telesne usluge, uvaženim građanima. Volela je lepe momke, pa šta? Zar mi ne volimo lepe devojke? Kada jednom umre stari Stojanović, njegova udovica poče živeti kao mirna i besprekorna građanka. Marljivo je odlazila u crkvu, s prezirom govorila o rodbini i nije dala povoda da joj se bilo šta zameri. Zatim je ostarila i postala mala, oštra, mrgodna i opaka starica, kakvu je poznajete. E, kakva se neverovatna pustolovina zbila u prošli utorak. Kao što znate, moj prijatelj Marković je vlasnik prodavnice. Kada je pre neki dan došao izjutra u ...

7. jun 2008. Soba. Časovnik. Stoni, zarđali. Potiče još iz vremena kada je moj otac bio mojih godina.. Buljim u njega 15 minuta. Na kraju odlučujem da ustanem. Ne znam zašto se budim tako rano, nema nikakvog razloga da ne spavam dugo, subota je, 8:00. Podižem roletnu i provirujem kroz prozor. Gledam u nebo. Nebo je vedro. Nebo je plavo. Gledam sunce. Moram da trepćem. Sunce sija jako. Napokon sunce sija jako. Hladno je. Nije mnogo toplije, ali ipak sunce sija jako. Nebo je plavo i sunce ponovo greje u 8:15, i uveren sam sada da je ovo najava, da je ovo tek početak, početak nečega, toplog, velikog, neke nove ljubavi, pod plavim nebom i suncem. Spuštam pogled ka ulici i imam šta da vidim. Vidim jednu ženu koja pokušava da pretrči preko ulice, ali to nije trk, to je mučenje, nosila je veliku torbu u ruci i što je najgore jedan auto zamalo da je udari. Nesmotrena ta žena, ali na njenu sreću pažljiv vozač uspeva da je izbegne. Ima sreću ta žena. Ne znam da li je to shvatila kad je stigla d...