Proba

Znate, ja imam čudnu naviku. Volim da sedim sam u mraku. Ponekad se vratim vrlo kasno u stan. Stan je u mraku. Uđem tiho, jer ne želim nekoga da probudim iako živim sam. Na prstima odem do sobe i svučem se. Odlazim po vodu do kuhinje. Moje bose noge ne prave buku. Zakoračim u prostoriju i skoro se sapletem o stolicu. Na stolici sedi on i puši lulu. - Zdravo, kažem mu. - Zdravo, odgovara mi. - Žašto si ponovo došao?, pitam ja - Žašto si ponovo došao?, odgovara mi on. - Kada nameravaš da odeš? Znaš, umoran sam i prijao bi mi san, kažem ja. - Nikada, odgovara mi tiho on. I tako ostaje tu. Kasno, kada me savlada san, osećam da još uvek sedi tamo i puši. Često čitam u sobi. Čujem ga kako stavlja duvan u lulu. Čujem ga kako zvecka čašama i flašama vina, usput lupajući fiokama dok traži vadičep. Idem do kuhinje po vodu. I ponovo, skoro da se preturim preko njega. Često me to iznenadi. Zaboravim na njega. A on je tu – puši, sedi, razmišlja. - Zašto barem ne legneš? - Možda i hoću. Nikad se ne ...

Stojimo jedan naspram drugog i lagano praznimo case, popreko fiksirajuci protivnika. Potom cekamo da vino zaklokoce, gledamo u prazninu, a nakon toga ponovo jedan u drugog. Covek mora da pazi da ne pije na iskap i ne napije se odmah. U pozadini cuje se muzika. Muzika odzvanja kao krici u noci, a iznad nas se leluja stari luster. Na ulici saobracajna nezgoda. Mi, suparnici, odrazi jedan drugog, osecamo u ustima ukus besa i krvi. Znate, da biste se zasuli pesnicama potrebno je da se osamite kao kada masturbirate ili vodite ljubav, a noci uvek ima i uvek ce ih biti. Da biste se zasuli pesnicama morate biti dovoljno besni i ogorceni sami na sebe, sopstvenu licnost i delo. Nadmetanje u pijenju vina i nije neki odusak. Uvek jedan od nas oseca kako mu bes kljuca u pogledu, a zatim se ista boljk reflektuje i na drugog. Nakon toga, kao po obicaju zavrsavamo svoj litar i prelazimo na sledeci. Na toploj krvi suse se komadici stakla. Lice mi od bola postaje bledo i drhtavo, a jauk jedva cujan. Nje...

Bilo je tačno osam i petnaest. Bio je uveren da će zakasniti na posao. Jagodicama prstiju je prešao po obrazu. Hrapava koža je na vrhovima prstiju, zbog tek izniklih dlačica, ostavla utisak jake brade. Dlanom je pažljivo opipao svoje zamišljeno lice sa ozbiljnom smirenošću hirurga koji poznaje srž tumora koji operiše, i blago je, sa površine ka unutrašnjosti, potisnuo čvrstu supstancu, jer mu je to, ponekad, ublažavalo muku koja ga je morila. Tamo, pod jagodicama prstiju – i ispod jagodica, kost na kost – njegova postojana atomska građa, zbijeni univerzum niti i sićušnih svetova koji su strpljivo podnosili podizaje kože obraza na neprirodnu visinu i jak pritisak na kosti. U kućnom ogrtaču, već ispred lavaboa, sanjivog lica, razbarušen i neobrijan, pogledao je u ogledalo sa dosadom. Obuzela ga je lagana zebnja, poput hladnog povetarca, kada je shvatio da je njegov odraz još više izbledeo u odnosu na juče. Jednim pokretom ruke uputio je ka ogledalu zrak svetlosti sa ciljem da poboljša ...

I verzija: Rođeni kao i svi U sasvim običnoj sobi, Dali su obećanje životu, A tvoj bacili psima. Dok ti vreme otkucava, A ti se grčiš po podu I vidiš smrt koja sve bliže je, Snovi će se urušiti, I ništa ti neće ostati. Samo mala operacija, Da izazove masovni bol. Hiljade će vrištati glasno Doktori ti neće pomoći. I dok hodaš niz ulicu, A zvuk noći uništava sve. Poželećeš da se sakriješ, Možda nekud odvezeš. Samo mala slika, Ostaće iza tebe. Budućnost u igri neizvesna je, Situacija košmarna, mašta nedokučiva Ruši sve poretke još od Rima, Uz pomoć bekstva od zidina. Rođeni kao i svi – vođe naroda. Rođeni kao i svi – lideri gomile. Obećavaju život gde nema tebe. Vreme je da mržnja nadvlada! Izmučeni sami sobom, Mi rušimo se u nadi u spasenje. II verzija: Iz utrobe rođeni, Bez pitanja izvađeni, U ime novog života, Lišili te tvog života. Kada ti vreme curi, I sve kraj tebe juri, Samo dodir nedostaje, Ali bol ne nestaje. Seme koje seješ, Nije ono koje klije. Samo manja operacija, Sve ovo je ...

Ne ja ne znam zašto, Kojim putem da pođem. Ovu kartu iskoristiti moram. Svaki pogrešan potez Je pobuna i zločin, Da bi se dostigao vrh I palo ponovo na dno. Slomljena srca i kola nesreće, Uništena sećanja i vizije morbidne. Ne, ja ne znam kuda da krenem, Najkorisniji savet. Samo prolazim dok ne dosegnem Sledeću fazu. Samo napred, sve je urađeno, Ali kraj se nazire. Umreti u bolu ili živeti U čauri sigurnosti.

Nateran da bi obeležio granice - Ne postoji više uživanje za tebe, Sve od kako si izgubio srce. Izbrisan iz sećanja svih, Ne postojiš više, Igraš se sa svojom prošlošću, U ovom poslednjem trenu. Delimo eliksir, mi delimo sve, Ljutit glas i onaj što plače, Daće ti sve. I još više. Oslobodiće tvoj zatočeni duh, Da, taj glas i njegov lek, Moći ćeš da hodaš po vodi, Da trčiš kroz vatru, ali će te svi ipak zaboraviti. Pred očima će ti igrati boje, Razni oblici prošlosti, Koji će te proganjati, Preuzmi krivicu, Priznaj greh, Napunu pištolj, Oslobodi se... Nadaj se nečem drugom, Nadaj se nečem boljem, Nadaj se, al od nade, Dobit’ ništa nećeš. Preuzmi krivicu, Priznaj svoj greh, Napuni pištolj, Oslobodi se...

Sahranićeš svoje kosti, rašćeš i molićeš se, I jedino što ćeš znati kada se svetlo pojavi, Da, kada se svetlo pojavi, jeste da umeš Da voliš više od bilo koga. Kada se svetlo pojavi, Kada se svetlo pojavi, Klečaćeš i molićeš, i plakaćeš, Razbolećeš se i živ trunuti. Zaspaćeš, i sanjaćeš samo nju, Kada svetlo pojavi se. Kada Smrt dođe po tebe, Želećeš da je bar na tren vidiš kako smeje se. Kako smeje se sa drugim, Jer tvoja nikada nije bila. Ti si bio i prošao – Jedna jebena usputna stanica Beše tvoj život. Doći ćeš kući i nestati, Pitajući se da li će iko mariti. Ležaćeš mrtav, i pitati se Jesi li imao šanse. Nećeš skočiti, nećeš se vratiti, Jer jednom kada odeš tamo – Više se ne vraćaš. Voleo si, plakao si, molio si, Nadao se šansi koju dobio nisi. Poricao neuspehe, Nisi postizao uspehe, Bio si samo promašaj. Kraj ti je došao, mada Od početka nikad odmakao nisi. Dok si sanjario o njoj, Trunući u strahu, Život je prošao kraj tebe, Dok si sanjario, dok si maštao, Dok si klečući molio, N...